Da li je sretna, kad tako sigurnim korakom prelazi ulicu, kao da je njena?! I kako zivi u ovo vreme opako, vreme eksponencijalnog prezasicenja?

Da li je sama, u njenom oku se ne vidi to, ili se pravi da joj je sve u zivotu normalno? Da li je ceka neko ko je voli stvarno? Ili je i kod nje, kao i kod mene sve virtualno?

Imam utisak da sve što volim mora da propadne, da bude uništeno i da se izopači…Pre ili kasnije bude tako. I to najviše nervira.

‎” Preživi čovjek… Pregrize, isplače, opsuje, ali preživi. “

Ona je takva. Gledaće u tebe i smejati se, a nećeš imati pojma kako se ustvari oseća.
Znaš onaj osećaj kada ti srce stane na dve sekunde? Dišeš ti, ali ono stane, u navratu. To se desi svaki put kada me pogledaš. Nastavi ono kucati, ali na te dve sekunde, svet stane zbog tvoga pogleda…
Ponekad stvarno treba biti hladan, bahat, i praviti se da ti nije stalo.
'Da li primećujete da ima struje? Ne primećujete. A čim je nema vi primetite, jel tako? Čudni smo mi. Lakše nam je da primetimo ono čega nema, nego ono čega ima.'